Pileća šunka

Pileća šunka obično je već kuhana i može se jesti hladna, primjerice u sendviču. Ako je dodaješ toplom jelu, zagrij je samo koliko treba da se dobro ugrije; dugim prženjem može postati suha.

Kratko je zagrij na srednje jakoj vatri, otprilike minutu sa svake strane, pa je makni čim rubovi počnu rumenjeti. Budući da je već kuhana, ne treba joj dugo pečenje.

Drži je zatvorenu u hladnjaku na najviše 4 °C i potroši u roku od tri do pet dana. Nemoj je ostaviti na sobnoj temperaturi dulje od dva sata, a za vrućeg vremena skrati to na jedan sat.

Može, ali nakon odmrzavanja tanke ploške mogu biti vodenaste ili se lakše trgati. Zamrzni je dobro zatvorenu, a zatim odmrzni u hladnjaku i upotrijebi u toplom jelu, primjerice omletu ili zapečenoj tjestenini.

Dobro joj pristaju sir, rajčica, zelena salata i tanko namazan senf. Za toplu verziju složi je sa sirom između kriški kruha i kratko prepeci u tavi ili tosteru.

Nareži je u omlet ili kajganu pred kraj pripreme, dodaj u tostirani sendvič ili je umiješaj u kremastu tjesteninu nakon što ugasiš vatru. Već je kuhana, pa je dovoljno samo zagrijati.

Obje su prerađene šunke od peradi, ali pureća šunka u prosjeku ima 15,2 g proteina i 102 kcal na 100 g, a pileća šunka 23 g proteina i 120 kcal. Okus i tekstura ovise i o začinima te načinu izrade.