Raženo-pšenični kruh

Pročitaj popis sastojaka: brašno koje je navedeno prvo čini najveći udio. Tamna boja sama po sebi nije dokaz da kruh sadrži mnogo raži jer se može dobiti i sladom ili prženim brašnom.

Čuvaj ga u kutiji za kruh ili papirnatoj vrećici, dalje od sunca i izvora topline. U plastičnoj vrećici dulje ostaje mekan, ali mu kora brže omekša; za dulje čuvanje nareži ga i zamrzni.

Da. Nareži ga prije zamrzavanja i između kriški stavi komadiće papira za pečenje pa ih možeš odvojiti pojedinačno. Krišku odmrzni na sobnoj temperaturi ili je kratko prepeci izravno iz zamrzivača.

Prepeci krišku u tosteru dok rubovi ne postanu hrskavi; deblje kriške možeš zapeći u tavi na srednje jakoj vatri, oko dvije minute sa svake strane. Zbog raženog brašna kruh je gušći od bijelog, pa ga nemoj rezati pretanko.

Njegov blago kiselkast, pun okus slaže se sa svježim sirom, kuhanim jajima, dimljenom ribom, kiselim krastavcima i juhama. Odlična je podloga za otvorene sendviče, osobito s namazima od sira ili povrća.

Raženi kruh obično je gušći, kiselkastiji i ima više vlakana: sadrži 8,2 g vlakana na 100 g, a raženo-pšenični 6,1 g. Pšenica u mješavini obično daje kruhu lakšu teksturu i podatniju sredinu.

Da. I raž i pšenica sadrže gluten, pa ovaj kruh nije prikladan za prehranu bez glutena; naziv „raženi” ne znači da je bez pšenice.

Jedna ili dvije kriške praktična su porcija uz obrok, a debljina i veličina kriške mogu se znatno razlikovati. Dvije tanke kriške najčešće su dobra količina za sendvič.